Sa­vre­me­na so­fi­sti­ci­ra­na teh­no­lo­gi­ja „ra­ši­ri­la je svo­je pip­ke“ u sve po­re ljud­skog ži­vlje­nja, ne sa­mo kroz mo­bil­ne te­le­fo­ne, in­ter­net i dru­štve­ne mre­že, ne­go i kroz vi­deo igre. Ono što je ne­kad ra­di­la UD­BA, da­nas ra­di­mo volj­no, sva­ki put ka­da ko­ri­sti­mo „Gugl“, osta­vlja­ju­ći za so­bom go­mi­lu po­da­ta­ka, a naj­no­vi­ja pan­de­mi­ja igri­ce „Po­ke­mon“ stva­ra pred­u­slo­ve za glo­bal­ni nad­zor i pro­jek­to­va­nje bu­duć­no­sti u sa­da­šnjost. Pod ge­slom „Ja to mo­gu da ura­dim“, „Gugl“ je ulo­žio pet mi­li­o­na do­la­ra u re­kla­mu „Po­ke­mo­na“, lan­si­rao ga pri­je ne­ko­li­ko ne­dje­lja i stvo­rio po­volj­no tlo za mi­je­nja­nje po­na­ša­nja ko­ri­sni­ka ta­ko što in­te­gri­še fi­zič­ku re­al­nost u di­gi­tal­nu re­al­nost i obrat­no.
Ovaj no­vi fe­no­men u shva­ta­nju stvar­no­sti iza­zvao je kri­ti­ku mi­sli­la­ca, po­put Sreć­ka Hor­va­ta, ko­ji je na Pja­ci od fi­lo­zo­fa po­ka­zao ka­ko je „Po­ke­mon“ lan­si­ran u vri­je­me kam­pa­nje Hi­la­ri Klin­ton i Do­nal­da Tram­pa sa na­mje­rom da pro­gra­mi­ra po­ten­ci­jal­ne gla­sa­če za Klin­to­no­vu. Iza „Po­ke­mo­na“, ka­že Hor­vat, sto­ji nje­gov tvo­rac, Erik Šmit, iz­vr­šni di­rek­tor „Gu­gla“, ujed­no i šef kam­pa­nje Hi­la­ri Klin­ton, ko­ji je po­ve­zan sa Džo­nom Han­ke­om, di­rek­to­rom kom­pa­ni­je „Naj­en­tik“ i osni­va­čem „Ki­ho­la“, pr­ve soft­ver­ske kom­pa­ni­je, ko­ja je raz­vi­la vi­so­ku teh­no­lo­gi­ju to­kom in­va­zi­je na Irak 2003. go­di­ne.
Kroz ovu igri­cu, ka­že Hor­vat, „re­gi­stru­ju“ se bu­du­ći mi­le­ni­jum­ski gla­sa­či, dje­ca ro­đe­na po­sli­je 2000. go­di­ne, po­sta­ju­ći ta­ko „sta­ni­ca“ na glo­bal­noj ma­pi si­stem­ske kon­tro­le. On je ob­ja­snio raz­li­ku iz­me­đu „pro­ši­re­ne“ (auto­mo­bil sa DžPS-na­vi­ga­ci­jom) i vir­tu­el­ne stvar­no­sti ko­ja za­di­re u fi­zič­ku stvar­nost i in­te­gri­še (im­ple­men­ti­ra) je u se­be. Na­kon isto­rij­skog ot­kri­ća „gugl-gla­sa“, Hor­vat je na­veo pri­mjer „gugl-na­o­ča­ra“, ko­ji­ma kom­pa­ni­je za nad­zor pe­ne­tri­ra­ju u oči i uti­ču na pro­mje­ne u mo­žda­noj funk­ci­ji ko­ri­sni­ka (kog­ni­tiv­na mu­ta­ci­ja).
– Bu­duć­nost po­sta­je stvar­nost ta­ko što će sa­da­šnjost bi­ti upra­vlja­na ma­sov­nim pri­ku­plja­njem po­da­ta­ka, nji­ho­vim in­te­gri­sa­njem i ra­di­kal­nom tran­sfor­ma­ci­jom stvar­no­sti, a to će do­ve­sti do no­vog ko­lo­ni­ja­li­zma i to­ta­li­tar­nog si­ste­ma ili im­pe­ri­ja­li­zma, pred­vi­đa Hor­vat i do­da­je da „Gugl“, po­put „ve­li­kog bra­ta“ je­ste ko­lo­ni­za­tor, jer iz nas iz­vla­či „si­ro­vi­ne“ pre­ko dru­štve­nih mre­ža, te­le­fo­na, in­ter­ne­ta, „skaj­pa“. Iako smo do­šli u sta­di­jum da je već pre­ka­sno, ot­por je mo­guć, tvr­di on, pre­ko lje­vi­čar­skih stru­ja, ne­za­mje­nji­vih knji­ga (Pi­ter Til: „Nu­la-je­dan“), kao i „Vi­ki­lik­sa“.
Sa­ra Ha­ri­son, no­vi­nar­ka „Vi­ki­lik­sa“, je is­pri­ča­la svo­je is­ku­stvo ka­da je po­mo­gla Edvar­du Sno­u­de­nu, bi­šem sa­vjet­ni­ku za Dr­žav­nu bez­bjed­no­snu agen­ci­ju SAD, da iz Hong Kon­ga po­bjeg­ne u Ru­si­ju i ta­mo do­bi­je po­li­tič­ki azil. Is­ta­kla je da je ima­la do­brog „tre­ne­ra“ (Džu­li­ja­na Asan­ža), od ko­ga je na­u­či­la ka­ko se ko­ri­sti „en­krip­ci­ja“ – ma­te­ma­tič­ka re­or­ga­ni­za­ci­ja po­da­ta­ka i ši­fro­va­nje po­ru­ka, u ci­lju ope­ra­ci­o­na­li­za­ci­je si­gur­no­sti po­da­ta­ka, što za „ve­li­kog bra­ta“ zna­či „tra­ži­ti iglu u pla­stu si­je­na“. Kon­tro­lu je mo­gu­će spro­vo­di­ti pre­ko ru­te­ra, mo­bi­te­la, po­ru­ka, po­zi­va, pre­ko kre­dit­nih kar­ti­ca, čak i pre­ko fi­lan­trop­skih or­ga­ni­za­ci­ja. Sve je to kra­đa in­for­ma­ci­ja, ka­že Ha­ri­so­no­va, od „tar­ge­ti­ra­nja oso­ba“ do ma­sov­nog nad­zo­ra. Na­gla­si­la je da su ana­li­ti­ča­ri NSA-e ti­pič­ni „sa­ku­plja­či“, te da i sa­mo ras­pi­ti­va­nje o ovoj te­mi obi­lje­ža­va oso­bu kao „sum­nji­vo li­ce“. Pod pa­ro­lom na­ci­o­nal­ne si­gur­no­sti i za­šti­te od te­ro­ri­zma, si­stem na­ru­ša­va ljud­ska pra­va na pri­vat­nost i slo­bo­du. Kao di­rek­to­ri­ca Fon­da­ci­je Co­u­ra­ge, me­đu­na­rod­ne or­ga­ni­za­ci­je ko­ja sku­plja sred­stva za le­gal­nu i jav­nu od­bra­nu no­vi­nar­skih iz­vo­ra, Sa­ra Ha­ri­son se za­la­že za od­bra­nu „zvi­žda­ča“.
– Kao dru­štvo će­mo mno­go iz­gu­bi­ti, ako se ne su­prot­sta­vi­mo si­stem­skoj teh­no­lo­škoj kon­tro­li. Ak­ti­vi­zam je pro­tiv­te­ža tom si­ste­mu – po­ru­ču­je Ha­ri­son na Pja­ci od fi­lo­zo­fa u Ko­to­ru u svom iz­la­ga­nju „Ne­što za sa­kri­ti, ne­što za iz­gu­bi­ti“.
M.D.Po­po­vić


U zna­ku „zvi­žda­ča“

Ko­to­rArt Pja­ca od fi­lo­zo­fa bi­la je ove se­zo­ne u zna­ku „zvi­žda­ča“ (uz­bu­nji­va­ča), ko­ji su in­spi­ri­sa­ni dje­lom Džu­li­ja­na Asan­ža, osni­va­ča saj­ta „Vi­ki­liks“ i Edvar­da Sno­u­de­na, biv­šeg slu­žbe­ni­ka NSA, svo­jim ak­ti­vi­zmom pod­sta­kli pu­bli­ku da se du­blje za­mi­sle nad svo­jim ži­vo­tom da­nas. Pri­sut­ni na fi­lo­zof­skom fo­ru­mu ima­li su pri­li­ku da, po­red Sa­re Ha­ri­son, upo­zna­ju i An­ge­lu Rih­ter, nje­mač­ku po­zo­ri­šnu re­di­telj­ku ko­ja je usko sa­ra­đi­va­la sa Asan­žom i Sno­u­de­nom, te o to­me ura­di­la niz uspje­šnih pred­sta­va, kao i Re­na­tu Avi­lu, advo­ka­ti­cu za ljud­ska pra­va, Asan­žo­vu bra­ni­telj­ku pred su­dom, spe­ci­ja­li­zo­va­nu za oblast in­te­lek­tu­al­ne svo­ji­ne i teh­no­lo­gi­je.